| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 21.11.2010 11:11:59

Koktel (foto: Flickr)Želite da kontrolišete svoju telesnu težinu, ali znate da to nije lako, iako se trudite da malo jedete. Da li ste nekada razmišljali o tome kakav je uticaj pića koja konzumirate na vašu telesnu težinu? Zaslađeni sokovi, kafe sa dodacima mleka, čokoladni napici... svi oni doprinose povećanju kalorijskog unosa, ali te kalorije obično ne primećujemo.


prirodni lek

 

 

 

Koliko kafa sa mlekom, nes kafa, kapućina i sličnih napitaka popijete dnevno? Da li uzmete i po neki sok (gazirani, negazirani, sa šećerom ili bez)? Najveći problem je baš to što je malo ko svestan da na ovaj način unosimo tzv. "prazne kalorije". Naime, ove namirnice obično nemaju nutritivnu vrednost ili imaju veoma malu (npr. u slučaju sokova s pravim vitaminima), ali zato mogu obilovati kalorijama.

Da biste smanjili unos praznih kalorija kroz napitke od kafe, trudite se da izaberete čistu kafu bez dodataka mleka, čokolade, raznih aroma. Ako ste gojazni ili imate dijabetes, bolja solucija je da upotrebite veštački (umjetni, op.ur.) zaslađivač, nego šečer.Kava(foto: Flickr)

Ne želite da koristite zaslađivače, iako doprinose smanjenju unetih kalorija, jer niste sigurni koliko su bezbedni? Ako ovako razmišljate, sigurno niste usamljeni. Naime mnogi ljudi su zabrinuti za negativne efekte veštačkih zaslađivača. Međutim, na primerima mnogih dijabetičara pokazano je da je veća šteta od unosa preterane količine šećera, nego od upotrebe veštačkih zaslađivača. Stoga treba imati na umu da je bolje individualno proceniti da li je korisnije za gojaznu osobu da koristi veštačke zaslađivače ili šećer.

Kokteli vrlo često mogu biti kalorijske bombe pa se njihova upotreba ne preporučuje ako vodite računa o liniji. Često se koktelima dodaju velike količine šećera, a ne treba zaboraviti da i alkohol ima veliku kalorijsku vrednost. Stoga neki kokteli imaju i do 800 kalorija.

Razni sirupi, koncentrati za sokove, voćni sokovi itd. uglavnom imaju samo delimično sadržaj voćnog soka, a ostatak čine šećer, veštačke boje i arome. Zato procenite da li možda postoji bolje osveženje od nekog „voćnog" soka, proverite udeo voćnih komponenti i kalorijski unos.

Umesto pića koja su opterećena kalorijama, izaberite ona koja ne dodaju mnogo kalorija u vaš organizam. A to su čajevi, crno vino, voda, sokovi od voća bez dodataka šećera. Velik je izbor čajnih napitaka, a među najzdravijima je svakako zeleni čaj. Zeleni čaj je izvor antioksidanasa koji dokazano čuvaju srce i krvne sudove, sprečavaju starenje i produžuju životni vek. U nekim kulturama postoji običaj pijenja zelenog čaja, a ta navika je dovedena u vezu s poboljšanjem opšteg zdravlja stanovništva. Vina (foto: Flickr)Naravno, postoje i mnogi drugi čajevi, pa tako ako ste napeti možete uzeti čaj od matičnjaka, ako želite neki blagi čaj za opuštanje uzmite nanu (metvica, menta, op.ur.), za umirenje na kraju dana upotrebite kamilicu... U poslednje vreme vrlo su popularni voćni čajevi, ali to nisu pravi čajevi, već pre vodice s aromom i bojom određene vrste voća.

Korisna je i mineralna voda, po mogućstvu sa smanjenim sadržajem minerala, posebno natrijuma, kojeg uglavnom već dovoljno unosimo u organizam kroz kuhinjsku so. Voda bi trebala biti osnovni izvor tečnosti za nas, mada se često dešava da se ne unosi dovoljno tečnosti. Vrstu flaširane vode koju koristite za piće treba povremeno menjati. Naime pošto su pojedine izvorske vode (koje naravno kupujemo flaširane) bogate određenim mineralima, ako se dugo koriste, može potencijalno nastati deficit nekih drugih minerala koji se ne unose dovoljno.

Alkoholna pića generalno treba ograničiti, jedino je vino pokazalo lekovita svojstva na srce i krvne sudove pa se izdvojilo kao piće koje se često preporučuje kao lekovito.

Dakle, voda, kafeni napici bez suvišnih kalorija, čajevi, sokovi sa što manje šečera i aditiva ili vino-piće bogova neka budu vaš prvi izbor kada se naredni put budete odlučivali šta ćete popiti.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupire

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?