| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 08.12.2010 14:12:00

List mlade kadulje (foto: Flickr)Žalfija je oduvek zauzimala posebno mesto u lečenju, a u starom Rimu je bila sveta biljka. Ipak, savremenoj farmaceutskoj industriji nije bilo u interesu da ovako lekovita biljka bude zvaničan lek, pa je vremenom potiskivana i zaboravljana.


prirodni lek

Žalfija (kadulja, Salvia officinalis) je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka, a poreklo vodi iz istočne Evrope i male Azije. Najkvalitetnija žalfija raste na moru jer na tom podneblju zbog velikog broja sunčanih dana dolazi do stvaranja veće količine etarskog ulja nego kod žalfija koje rastu kontinentalno. Jadranska ili Dalmatinska žalfija (po poreklu) je vrlo cenjena, jer ima etarsko ulje sa vrlo dobrim odnosom komponenti. 

Žalfija je u starom Rimu i Grčkoj imala status panacee (leka za sve bolesti), a smatrana je svetom biljkom. Iz tog vremena ostala je čuvena pitalica: Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? (Zašto da umre čovek kome u vrtu raste žalfija?) To je svojevrsna preporuka da se žalfija redovno koristi za dug i zdrav život.

I Englezi su je vrlo cenili, pa su tako stvorili i izreku: He that would life for age, must in May eat the sage (Onaj koji želi dugo da živi, mora u maju jesti žalfiju). I sama reč žalfija na engleskom (sage) znači mudrost.Kadulja listovi (foto: Flickr)

Danas je žalfija po savremenim evropskim naučnim normama priznata od strane European Medicines Agency kao tradicionalni biljni lek za sledeće indikacije: blage poremećaje varenja, kao što su gorušica ili nadutost, protiv pojačanog znojenja, u terapiji upalnih procesa u ustima i grlu, kod blažih kožnih infekcija*.

Žalfija se koristi za brojne indikacije, a često kao tonik za povećanje snage i vraćanje energije celom organizmu. Najznačajnije dejstvo žalfije ispoljava se upravo dejstvom njenog etarskog ulja. Ovo etarsko ulje je odličan antiseptik i antibiotik te se koristi kod različitih infekcija i upala, a najčešće za ispiranje upaljenog grla, usta ili desni.

Žalfija takođe stimuliše varenje, lučenje sokova, smanjuje grčeve i nadimanje te doprinosi regulaciji rada želuca i creva. Smatra se i kao efikasno sredstvo za čišćenje jetre, a bez zdrave jetre, ne može ni čitav organizam biti zdrav jer tada dolazi do akumulacije toksina u organizmu. U narodu se žalfija naziva i „džiger trava", što samo za sebe govori o njenoj upotrebi u terapiji oboljenja jetre (ciroze, hepatitis (žutica), masna jetra)**.

Žalfija ima svojstvo da smanjuje grčeve pa se koristi kod neuroza, depresija, nervne napetosti. Ima izuzetna tonizujuća svojstva, krepi osobe koje su dugo bile bolesne, vraća snagu anemičnima, apatičnima, podiže nivo energije i jača ceo organizam. Žalfija utiče na pankreas, pa posledično dovodi i do smanjenja nivoa šećera u krvi. Cvijet kadulje (foto:  Flickr)Žalfija se tradicionalno koristi kao sredstvo za smanjenje znojenja, kao čaj, ali i u kremama protiv znojenja tela ili stopala. Kod žena u menopauzi žalfija dovodi do regulacije znojenja (smanjuje pojačano znojenje) i smanjuje valinge (napade vrućine). Žalfija sadrži i materije slične ženskim polnim hormonima, kao i materije za smanjenje grčeva pa se primenjuje i kao lek za bolne menstruacije, probleme sa mesntrualnim ciklusom, krvarenja... Zbog svog antibiotičkog i antigljivičnog dejstva žalfija se koristi i za vaginalno ispiranje kod različitih vrsta infekcija, a nekad ulazi i u sastav biljnih vaginaleta.

Kod kožnih infekcija, rana, čireva, akni, lišajeva... žalfija se koristi zbog svojih antiseptičnih svojstava.

Na disajne puteve deluje kao prirodni antibiotik (etarsko ulje uništava patogene mikroorganizme), a smanjuje i grčeve disajnih puteva. Koristi se kod opstruktivnog bronhitisa i astme.

Žalfija poboljšava krv i krvnu sliku, popravlja cirkulaciju, pa se ne savetuje osobama koje su stalno crvene u licu.

Žalfija ima efekat i na smanjenje telesne temperature, pa se nekada koristi i u takve svrhe.

Tu naravno nije kraj njenoj upotrebi jer je žalfija jedna od najlekovitijih biljaka sa ovih prostora. Zato je i bila sveta biljka starim Rimljanima. Njena lekovita svojstva, iako u mnogome zaboravljena i zanemarena, svakako traže (mame) da se ova lekovita biljka dalje ispituje, upoznaje i upotrebljava.

 

*Po dokumentu EMA/HMPC/331653/2008 ).

**Po knjizi dr. Zorana Nikolića „Fitoterapija deo tradicionalne medicine"

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupire

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?