| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 27.02.2011 12:02:00

Utjecaj slobodnih radikala (foto: Flickr)Svaka ćelija se sastoji od raznih molekula, koje grubo klasifikujemo kao šećere, masti, belančevine, nukleinske kiseline... Svi ovi molekuli se sastoje od atoma koji su povezani hemijskim vezama. One pak nastaju medjusobnim povezivanjem elektrona. Ako pod određenim okolnostima dođe do pucanja hemijske veze, ostaju nespareni elektroni. Kada neki molekul ostane sa nesparenim elektronom, postaje slobodni radikal.


Slobodni radikali su veoma reaktivni, tj. treba im da što hitnije ovaj nespareni elektron odreaguje sa nekim drugim elektronom i  nagradi hemijsku vezu.

prirodni lek

Organizam se stalno bori sa slobodnim radikalima

Slobodni radikali svakodnevno nastaju u svakom čoveku u ćelijama. Međutim, organizam ima mehanizme da ih neutrališe i da na taj način spreči njihovo razorno dejstvo. Postoje antioksdiansi u hrani koji se uspešno bore sa slobodnim radikalima. To su pre svega sastojci voća i povrća.

Svo voće i povrće koje ima crvene, narandžaste i žute pigmente sadrži beta-karotene, koji su moćni antioksidansi. Paradajz sadrži značajne količine likopena, jedne varijante beta-karotena, koja ima izrazito jako antioksidativno dejstvo. Svo voće koje je tamno-plave i ljubičaste boje sadrži antocijane, koji takođe ispoljavaju dejstvo protiv slobodnih radikala. Grozdje i vino sadrže moćne antioksidanse, kao i borovnice, kupine i drugo tamno-plavo i ljubičasto voće.

Slobodni radikali su jaki oksidansi (teže da preotmu elektron drugim molekulima), a njih neutrališu antioksidansi, jer imaju elektrone koje mogu da daju oksidansima i tako ih stabilizuju (da ne budu reaktivni).

Slobodni radikali (foto: Prirodni lek)Slobodni radikali oštećuju ćelije, tkiva, organe... ceo organizam

Slobodni radikali pokreću lančane reakcije, jer kada nekom stabilnom molekulu preotmu elektron, on postaje slobodni radikal. Sada taj slobodni radikal napada druge molekule da im preotme elektron te postane stabilan, i tako u krug...

Slobodni radikali oštećuju sve ćelijske strukture: membranu, organele, a najveća šteta nastaje kada dođe do oštećenja genetskog materijala, DNK. Promene u genima vode ka mutacijama, a mutacije ćelija mogu biti i ka malignim ćelijama.

Oštećenjem zidova krvnih sudova omogućava se razvoj i napredovanje ateroskleroze. Na zidove krvnih sudova se lepe masti i holesterol, kalcijum ih zacementira, tako nastaje aterosklerotski plak ili u prevodu nakupine masti na zidovima krvnih sudova. Masti kao što znamo lako mogu da užegnu (oksidacija masti), pa tako dolazi do ubrzanog oštećenja krvnih sudova. Ako se deo ovih masnih nakupina otkine, organizam reaguje kao da je došlo do povrede i počinje proces koagulacije krvi. Tada se trombociti lepe na masnu nakupinu, pri čemu nastaje tromb. Nekada je tromb dovoljno velik da potpuno začepi krvni sud. Ekstremni slučajevi su kada do ovakvog začepljenja krvnog suda dođe u mozgu, i to se naziva moždani udar ili šlog, ili u srcu, i to se naziva srčani udar ili infarkt miokarda.

Oštećenje DNK dovodi do razvoja malignih ćelija

Slobodni radikali oštećuju DNK i dovode do mutacija gena, na taj način dolazi do stvaranja kancerogenih ćelija. Ako kancerogene ćelije počnu da se razvijaju neograničeno, nastaju tumori. U poslednje vreme došlo je do epidemije malignih oboljenja, a pretpostavlja se da je to velikim delom zbog mnogo veće izloženosti stanovništva zagadjenjima vode, vazduha, hrane...i životom pod stalnim stesom.Oštećenja stanica (foto: Prirodni lek)

Šta se dešava kada organizam ne može da se izbori sa slobodnim radikalima?

Slobodni radikali se stalno stvaraju i neutrališu u organizmu. Problem nastaje kada se oni stvaraju većom brzinom nego što organizam može da ih neutrališe, a do toga dolazi u uslovima stresa, kod povećanih fizičkih i umnih naprezanja, pod dejstvom otrova, pesticida, herbicida, duvanskog dima, zračenja, izduvnih gasova, prekomernog sunčanja, nekih lekova.

Kada se slobodni radikali stvaraju većom brzinom nego što organizam može da ih neutrališe, nastaju uslovi za propadanje čelija i razvoj bolesti. Mnoga oboljenja nerava, krvnih sudova, srca, tumori... povezuju se upravo sa povećnom izloženošću nekim štetnim agensima, koji su preko stvaranja slobodnih radikala doveli do razvoja bolesti.

Slobodni radikali takodje ubrzavaju starenje organizma, jer dovode do ubrzanog propadanja ćelija.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupire

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?