| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 30.03.2011 15:03:00

Pileća juha (foto: Flickr)Hijaluronska kiselina tvar je koja se prirodno stvara u organizmu, a zajedno sa kolagenom i elastinom ulazi u sastav vezivnog tkiva. Ova je kiselina važan deo hrskavica i pretežno je prisutna u očima i zglobovima. Iako je danas najpoznatija po upotrebi u kozmetici, to je multifunkcionalna komponenta, neophodna za pravilan rast i funkcionisanje organizma.


Njezina upotreba preporučuje se kod raznih oblika oboljenja zglobova, a hrana bogata hijaluronskom kiselinom pomaže u jačanju vezivnog tkiva oko zglobova i hrskavica pa se koristi kod raznih oblika artritisa. Osim navedenoga, hijaluronska kiselina hidrira kožu i omogućava brže zarastanje rana. Ima efekat protiv bora i u očuvanju mladalačkog izgleda kože.prirodni lek

Koja hrana sadrži hijaluronsku kiselinu?

Najveći izvor hijaluronske kiseline u ishrani su životinjski delovi koji sadrže puno hijaluronske kiseline (kožica, hrskavica, zglobovi...). Supe od kostiju i kožica pilića sadrže veliku količinu komponenti vezivnog tkiva, kolagena i elastina. Dakle, sledeći put kad budete kuvali pileću supu, znajte da ćete organizmu obezbediti hijaluronsku kiselinu.

Pileća supa se primenjuje i u lečenju prehlade i gripa, a jedno od objašnjenja o njenom dejstvu je da upravo hijaluronska kiselina omogućava stvaranje barijere kroz koju virusi i bakterije ne mogu prodreti u organizam.

Šta je bitno za stvaranje hijaluronske kiseline u organizmu?

Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena, koji je glavna komponenta vezivnih tkiva. Stoga je za stabilne zglobove, tetive, ligamente, kao i za čvrstu kožu potrebno uneti dovoljno vitamina C. Pronaći ćete ga u paprikama, paradajzu, kupusu, karfiolu...

Magnezijum je neophodan za stvaranje hijaluronske kiseline. Smatra se da ishrana siromašna magnezijumom može biti povezana sa sniženim nivoom hijaluronske kiseline. Da vašem organizmu ne bi nedostajalo magnezijuma, upotrebljavajte puno zelenog povrća, kao što su spanać, brokoli, kupus, grašak... Hlorofil je pigment koji daje zelenu boju biljkama, a magnezijum je sastavni deo hlorofila, pa sve što je zelene boje sadrži i magnezijum. Voće bogato magnezijumom su jabuke, banane, jagode, kruške...

Cink je takođe povezan sa smanjenim nivoom hijaluronske kiseline. Cink se u organizmu koristi za razne procese, a ima ga u semenu bundeve, krompiru, kikirikiju, pasulju i mesu.

Iz navedenoga vidimo da je, ako želite jake zglobove i potporne strukture oko zglobova ili ako želite zdravu, čvrstu kožu, pravilnom ishranom moguće povećati unos hijaluronske kiseline. Uvek je najbolje organizam snabdeti dovoljnom količinom „gradivnog materijala", da može da izgradi sve potrebne strukture na pravi način. A tako se I dolazi do optimalnog zdravlja.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupiru

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?