| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 31.05.2011 13:05:00

Češnjak (foto: Flickr)Hrana služi pre svega da obezbedi energiju i gradivne materije za organizam. Sem toga, neka hrana ima i svojstva da sprečava nastanak bolesti i utiče na poboljšanje kvaliteta života. Tako je mediteranska ishrana odavno dovedena u vezu sa smanjenim rizikom od oboljenja srca i krvotoka. Neke vrste hrane su dovedene u vezu sa smanjenjem mutacija DNK ili verovatnoćom za nastanak određenih vrsta kancera.


Navedimo samo kao primer da je u domaćem kupusu nađeno oko 50 različitih funkcionalnih molekula, koji štite organizam od nastanka malignih bolesti.

Beli luk - antikancerogeno dejstvo

Beli luk je odavno u narodu poznat kao moćno sredstvo u borbi sa bakterijama, virusima, gljivicama, za razređivanje krvi, za smanjenje krvnog pritiska i masti u krvi... Sada stižu naučni dokazi i o njegovoj efikasnosti u sprečavanju nastanka i razvoja malignih ćelija, tj. ćelija raka.

Beli luk deluje antibakterijski na Helicobacter pylori (bakteriju koja uzrokuje više od 90% čireva dvanaesnika i do 80% čireva želuca (op.ur.)), te time smanjuje rizik od nastanka raka želuca. Upotrebom belog luka smanjuje se i mogućnost nastanka raka jednjaka. Preventivno dejstvo je posebno važno kod ljudi koji se hrane sa dosta dimljenog mesa, roštilja i sličnog, jer u dimu ima dosta kancerogenih materija, koji se usvoje u meso. Zato ako već ne mozete da se odreknete pljeskavica, dimljene šunke i drugih mesnih đakonija, obavezno jedite beli ili crni luk sa tim.

prirodni lek

 

 

Dva čena belog luka dnevno

Kod kancera mokraćne bešike (mokraćnog mjehura, op.ur.) beli luk se pokazao kao efikasan stimulator imunih ćelija tzv."prirodnih ubica", koje eliminišu maligno mutirane ćelije. Sulfidi iz belog luka smanjuju uticaj prokancerogenih gena i ubrzavaju njihovu inaktivaciju. Beli luk utiče i na inaktivaciju toksičnih supstanci i njihovo lakše izbacivanje iz organizma. Ajoeni, jedna od komponenti belog luka, pokazali su sposobnost da stimulišu uništavanje malignih ćelija, te sprečavaju napredovanje i razvoj kancera. Još jedna komponenta belog luka, flavonoidi, sprečavaju nastanak kancera debelog creva.

Ako koristite lekove sa belim lukom

Beli luk može da produži vreme krvarenja kod istovremene upotrebe sa lekovima protiv nastanka tromba. Ne treba ga upotrebljavati nekoliko dana pre hirurških intervencija. Ako koristite lekove za smanjenje holesterola, beli luk će dodatno sniziti masnoće u krvi. Tako možete doći u situaciju da su vam potrebne manje doze lekova za smanjenje holesterola. Kad se koriste manje doze lekova, manje su šanse za ispoljavanje neželjenih dejstava, manje je opterećenje jetre, koja metaboliše sve lekove, pa je time i ceo organizam manje opterećen lekovima.

Iako beli luk ima neprijatan miris, ispoljava brojna lekovita svojstva pa ga svakako ne treba zanemariti u ishrani. I kod crnog luka su dokazana slična antikancerogena svojstva.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupiru

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?