| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 07.07.2011 14:07:39

Jabuka (foto: Pixomar / FreeDigitalPhotos.net)Ako je neko u vašoj porodici imao rak debelog creva ili polipe na debelom crevu i ako postoji mogućnost da i vi imate povećanu sklonost za razvoj raka debelog creva, treba delovati preventivno. Na genetiku se ne može uticati, ali odgovarajućim navikama u ishrani i stilu života moguće je smanjiti rizik za nastanak raka debelog creva.


Sva hrana koja se unese u organizam prerađuje se i izbacuje kroz debelo crevo pa se u njemu mogu zadržati razne štetne materije. Pošto je hrana sve više zasićena hemikalijama, time je i organizam sve više opterećen da te hemikalije izbacuje iz organizma.

prirodni lek

 

 

 

Faktori koji povećavaju šanse za nastanak raka debelog creva, sem porodične istorije, su i prisustvo ili ranija operacija polipa u debelom crevu. Za žene je faktor rizika i raniji rak dojke, materice ili jajnika ili porodična istorija ovih malignih oboljenja u široj porodici.

Da biste smanjili rizik od nastanka raka debelog creva:

- Jedite što više hrane biljnog porekla: razne vrste hleba, žitarica (proizvoda od celog zrna, integralnih proizvoda), pirinač integralni, pasulj... sve šta sadrži celulozu. Integralni hleb i pecivo su zdravijii od belog hleba i peciva pa, ako možete da birate, uvek izaberite integralni hleb, pecivo, kekse, kolače...

- Jedite što više svežeg voća i povrća. Posebno su korisni kupus, kelj, karfiol, brokoli... i druge kupusare, jer sadrže indole - materije koje deluju antikancerogeno. Konzumirajte u što većim količinama svo voće i povrće koje je obojeno crveno, žuto, narandžasto jer pigmenti koji daju boju ovakvom voću i povrću (karoteni) su moćni antioksidansi koji štite organizam od nastanka kancerogenih ćelija.Crveni grah (foto: nuchylee / FreeDigitalPhotos.net)

- Mahunarke: grašak, pasulj, soja... deluju na smanjenje rizika za razvoj raka debelog creva

- Jabuka na dan, kao što je poznato, čuva zdravlje, a prevenira i rak debelog creva. Pa, ako već niste uvrstili jabuku na dan u svoj jelovnik, sada je pravo vreme da počnete s tom navikom

- Beli luk dokazano smanjuje rizik od razvoja raka debelog creva. Beli luk sprečava razvoj bakterija koje mogu biti odgovorne za stvaranje kancerogenih materija. Ukoliko dođe do nastanka malignih ćelija, beli luk stimuliše procese uništavanja takvih maligno mutiranih ćelija.

- Kuvanoj hrani uvek dajte prednost u odnosu na brzu hranu jer brza hrana obično sadrži visokokoncentrovane masti i ugljene hidrate (šećere), a siromašna je zaštitnim materijama kao što su nesvarljiva biljna vlakna i antioksidansi

- Masna mesa i uopšte masnu hranu uzimajte u što manjoj meri. Preporučuju se belo pileće meso, riba. Dokazano je da crveno meso, suhomesnati proizvodi i prženo meso povećavaju rizik od kancera debelog creva. Dimljeno meso i roštilj sadrže kancerogene materije, koje nastaju pri sagorevanju ogreva kojim se pravi roštilj pa ih treba izbegavati.

Dijetna vlakna - čarobni štapić za sprečavanje raka debelog creva

Dijetna vlakna su izuzetno važna iako nemaju hranljivu vrednost, organizam ih ne usvaja, iz njih ne dobija nikakve vitamine ili minerale. Ipak, baš ta nesvarljiva biljna vlakna su posebno važna jer za sebe vezuju brojne štetne materije i izbacuju ih te tako smanjuju koncentraciju kancerogenih materija koje dovode do malignih mutacija i nastanka raka debelog creva. Dijetna vlakna povećavaju zapreminu stolice i izbacivanje štetnih materija, a utiču i na mikrobiološku floru debelog creva. Dijetna vlakna utiču i na pojačano izbacivanje žučnih kiselina, što se takođe smatra kao jedan vid zaštitnog dejstva u odnosu na nastanak malignih ćelija.

Regulacija pražnjenja crevaSvježi sir (foto: Suat Eman / FreeDigitalPhotos.net)

Ako imate problema sa zatvorom, to je još jedan faktor rizika za rak debelog creva. U slučaju da se creva ne prazne redovno, štetne materije se duže zadržavaju u debelom crevu, samim tim sluznica debelog creva je duže izložena uticaju ovih štetnih materija, pa se tako povećava rizik za mutacije i nastanak malignih ćelija. Ako imate problema sa probavom, većim unosom nesvarljivih biljnih vlakana i većim unosom tečnosti možete uticati na regulaciju probave.

Kalcijum smanjuje rizik

Osobe koje imaju svakodnevno u ishrani zastupljeno mleko i mlečne proizvode imaju manji rizik za nastanak raka debelog creva. Smatra se da je kalcijum zaslužan za ovakvo dejstvo. Ako svakodnevno unosite 700 mg kalcijuma iz mleka i mlečnih proizvoda, smatra se da ćete uticati na smanjenje rizika za maligne mutacije u debelom crevu.

Ishrana bogata mastima i mesom povećava rizik, a biljna vlakna, posebno nesvarljiva, kao što je celuloza, smanjuju rizik za razvoj raka debelog creva.

Preporuka je, kao i za sve druge bolesti, da regulišete telesnu težinu, ukoliko je povećana, i da budete fizički aktivni. Dokazano je da povećana količina masnog tkiva u organizmu značajno povećava rizik od nastanka kancera debelog creva.

Pušenje i prekomerna upotreba alkohola i u ovom slučaju su štetni. Rak debelog creva se najčešće javlja kod osoba preko 50 godina, pa u tom periodu treba posebno obratiti pažnju.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupiru

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?