| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Akcije

Datum objave: 08.11.2011 12:11:00

Aronija crveni plod (foto: Wikimedia Commons)Aronija je u poslednje vreme postala super hrana zbog niskog sadržaja kalorija, a visokog sadržaja vitamina, minerala, antioksdanasa i dijetnih vlakana. Aronija, koju još nazivaju i sibirska borovnica je vrlo bogata antioksidansima. Smatra se da sadrži više antioksidativnih materija nego borovnica, kupina, malina ili crna ribizla.


Plodovi aronije sadrže vitamine A, C, B2, B6, E... i minerale: kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod, fosfor. Takođe i zaštitne materije: celulozu, tanine, pektine, flavonoide, antocijane...

U poslednje vreme aronija je postala vrlo interesantna zbog svojih brojnih zdravstvenih koristi. Crni bobičasti plod aronije ima više zaštitnih materija od borovnice ili brusnice, kao i od poslednjeg hita industrije suplemenata akai bobica. Najbolje je to što žbun ove biljke možete imati i u svojoj bašti i uživati u blagodetima njenih plodova.

prirodni lek

Aronija je izuzetno bogata antioksidansima, koji štite ćelije od oštećenja i sprečavaju nastanak i razvoj bolesti. Sadrži puno flavonoida, koji pomažu organizmu u borbi protiv virusa, materija koje mogu izazvati rak, raznih alergena. Aronija sadrži i visoke doze hininske kiseline, koja sprečava urinarne infekcije.

Aronija se najviše koristi zbog svojih lekovitih svojstava:

Pozitvno utječe na cirkulaciju i srce - poboljšava cirkulaciju krvi, čini krvne sudove jačim i sprečava razvoj srčanih oboljenja. Slobodni radikali su uzročnici mnogih oboljenja, a bobice aronije mogu da spreče stvaranje slobodnih radikala i time da spreče bolesti kao što je dijabetes ili oboljenja srca i krvnih sudova.

Sprečava urinarne infekcije - kao i brusnica, aronija je odličan borac protiv urinarnih infekcija, prema nekim stručnjacima čak jača od brusnice.Aronija plod (foto: Wikimedia Commons)

Smanjuje povećan krvni pritisak - aronija može da održi pritisak u normalnim vrednostima

Sprečava virusna oboljenja - ako konzumirate bobice aronije nećete biti izloženi prehladi i gripu.

Sprečava rak debelog creva - za ovu vrstu raka je potvrđeno pozitivno dejstvo aronije u sprečavanju nastanka raka.

Smanjuje pojavu ateroskleroze - tačnije nakupina masti na zidovima krvnih sudova, koji smanjuju promer krvnog suda i mogu dovesti do potpunog začepljenja krvnog suda.

Bobice aronije imaju oštar i kiseo ukus, koji se nekima sviđa, a drugima ne, posebno jer sadrže malo šećera. Ipak, sem što se mogu jesti sveže, bobice aronije možete pomešati sa jogurtom i dobiti ukusan ljubičasto prebojen voćni jogurt. Od aronije se pravi sok, koji može da se čuva duži vremenski period. U sok se često dodaje šećer, da bi bio prijatniji za piće. Aroniju možete koristiti u receptima za kolače i druge poslastice, umesto jagoda, borovnica ili brusnica. Od nje se može praviti i džem, slatko ili kompot.

Aronija cvijet (foto: Wikimedia Commons)Aronija sadrži oksalnu kiselinu, koja se inače nalazi u voću, povrću i žitaricama. Osobe koje su sklone nastanku bubrežnih kamenaca (oksalatnih kamenaca) ne treba da preteruju sa aronijom, jer oksalna kiselina može formirati kristale u mokraći i dovesti do stvaranja peska ili kamena. Zato se ovim osobama savetuje adekvatan unos vode, radi normalnog izlučivanja urina iz organizma.

Nekoliko studija je pokazalo da sem brojnih lekovitih svojstava koja ispoljava, bobice aronije mogu pomoći i u regulaciji telesne težine. Što je još zanimljivije, izgleda da aronija sprečava nakupljanje masti oko stomaka, baš tamo odakle ih je najteže izgubiti.

Prilično je lako gajiti aroniju u sopstvenoj bašti, samo ako imate još malo slobodnog mesta. Aronija nije komplikovana za održavanje, a zreo žbun može dati do 17 kg ploda, što je sasvim dovoljno da obogatite svoj jelovnik ovom super hranom.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupiru

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?