| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije
(1) 2 »
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 06.02.2012 22:02:00

Zobeni kolačići (foto: FreeDigitalPhotos)Ovas (zob) i proizvodi od ovsa su promovisani u „super hranu" na osnovu istraživanja koja kažu da beta-glukani snižavaju holesterol i sprečavaju razvoj srčanih oboljenja. Beta-glukani su vlakna rastvorna u vodi, kojih u ovsu ima oko 3-5 %. Preporučeni unos beta-glukana je oko 3 grama dnevno, što znači da treba da unesete oko 90 grama ovsa svaki dan u cilju regulacije holesterola.

Ocjena: 3  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 08.11.2011 12:11:00

Aronija crveni plod (foto: Wikimedia Commons)Aronija je u poslednje vreme postala super hrana zbog niskog sadržaja kalorija, a visokog sadržaja vitamina, minerala, antioksdanasa i dijetnih vlakana. Aronija, koju još nazivaju i sibirska borovnica je vrlo bogata antioksidansima. Smatra se da sadrži više antioksidativnih materija nego borovnica, kupina, malina ili crna ribizla.

Ocjena: 3  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 27.08.2011 00:08:36

Nadutost (foto: Ambro / FreeDigitalPhotos.net)Mnogi od nas su iskusili neprijatan osećaj nadutosti. Verovatno već znate kakav je to osećaj kad vam stomak odjednom naraste, a vi se osećate teško, napeto i ponekad očajno. Često se javlja i bol u stomaku. Nadutost je posebno neprijatna jer vas sprečava u uobičajenim socijalnim kontaktima, a zbog nadutosti možete imati problema i sa oblačenjem. Koji su to bezbedni načini za eliminaciju nadutosti, doznajte u nastavku.

Ocjena: 1  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 07.07.2011 14:07:39

Jabuka (foto: Pixomar / FreeDigitalPhotos.net)Ako je neko u vašoj porodici imao rak debelog creva ili polipe na debelom crevu i ako postoji mogućnost da i vi imate povećanu sklonost za razvoj raka debelog creva, treba delovati preventivno. Na genetiku se ne može uticati, ali odgovarajućim navikama u ishrani i stilu života moguće je smanjiti rizik za nastanak raka debelog creva.

Ocjena: 0  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 31.05.2011 13:05:00

Češnjak (foto: Flickr)Hrana služi pre svega da obezbedi energiju i gradivne materije za organizam. Sem toga, neka hrana ima i svojstva da sprečava nastanak bolesti i utiče na poboljšanje kvaliteta života. Tako je mediteranska ishrana odavno dovedena u vezu sa smanjenim rizikom od oboljenja srca i krvotoka. Neke vrste hrane su dovedene u vezu sa smanjenjem mutacija DNK ili verovatnoćom za nastanak određenih vrsta kancera.

Ocjena: 3  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 20.04.2011 14:04:53

Voda u boci (foto: Andy Newson / FreeDigitalPhotos.net)Znojenje je proces kojim organizam pokušava da se rashladi. Kada je spoljna temperatura visoka, u stanjma povišene telesne temperature, u stanjima straha i drugim intenzivnim emocijama može da se javi intenzivno znojenje. Pojačano znojenje može biti po celom telu ili samo u određenim regijama (fokalno), najčešće u predelu dlanova, pazuha, stopala... Kako prekomerno znojenje na prirodan način smanjiti, pročitajte u nastavku.

Ocjena: 4  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 30.03.2011 15:03:00

Pileća juha (foto: Flickr)Hijaluronska kiselina tvar je koja se prirodno stvara u organizmu, a zajedno sa kolagenom i elastinom ulazi u sastav vezivnog tkiva. Ova je kiselina važan deo hrskavica i pretežno je prisutna u očima i zglobovima. Iako je danas najpoznatija po upotrebi u kozmetici, to je multifunkcionalna komponenta, neophodna za pravilan rast i funkcionisanje organizma.

Ocjena: 5  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 27.02.2011 12:02:00

Utjecaj slobodnih radikala (foto: Flickr)Svaka ćelija se sastoji od raznih molekula, koje grubo klasifikujemo kao šećere, masti, belančevine, nukleinske kiseline... Svi ovi molekuli se sastoje od atoma koji su povezani hemijskim vezama. One pak nastaju medjusobnim povezivanjem elektrona. Ako pod određenim okolnostima dođe do pucanja hemijske veze, ostaju nespareni elektroni. Kada neki molekul ostane sa nesparenim elektronom, postaje slobodni radikal.

Ocjena: 4  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 11.02.2011 11:02:00

Čaj s medom (foto: Flickr)Kašalj je refleks koji organizam koristi da se iz disajnog sistema izbace sekret (nastao borbom sa izazivačima bolesti) i izazivači bolesti. Ali, kašalj može biti i posledica oslabljenog srca, alergije, pušenja, pa i simptom raka pluća. Kašalj je, dakle, samo simptom, a uzrok je neko drugo stanje ili oboljenje. Doznajte koje su najčešće vrste kašlja i kako ih lečiti...

Ocjena: 4  
Autor Jovana Vlaškalić Objavljeno 02.02.2011 12:02:00

Puhanje nosa (foto: Flickr)Kada virusi prodru u nosne šupljine, organizam se počinje braniti povećanjem cirkulacije u nosu i povećanjem broja antitela koja se obračunavaju sa virusima. Tako dolazi i do oticanja nosnih sluznica i lučenja sluzi, koja omogućava čišćenje sluznice od virusa (curenje nosa) i time sprečava dalje prodiranje virusa u organizam.

Ocjena: 3  
(1) 2 »



Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupiru

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?