| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 02.02.2011 12:02:00

Puhanje nosa (foto: Flickr)Kada virusi prodru u nosne šupljine, organizam se počinje braniti povećanjem cirkulacije u nosu i povećanjem broja antitela koja se obračunavaju sa virusima. Tako dolazi i do oticanja nosnih sluznica i lučenja sluzi, koja omogućava čišćenje sluznice od virusa (curenje nosa) i time sprečava dalje prodiranje virusa u organizam.


Suv vazduh, posebno u zimskim uslovima takođe može biti uzrok iritiranih nosnih sluznica. To se često dešava u pregrejanim prostorijama tokom zime, kada u vazduhu nema dovoljno vlage. Sluznice su vrlo osetljive na nedostatak vlage u vazduhu. Isušena nosna sluznica je podložna upalama, a vrlo lako se rešava redovnim luftiranjem prostorija, uz pomoć isparivača, jonizatora ili upotrebom fiziološkog rastvora ili rastvora morske vode. Lekovitost morske vode na disajne puteve ustanovio je još Galen 180 g. kada je pacijentima savetovao udisanje morskih talasa koji se lome o stene. Hemijski gledano, morska voda je rastvor mineralnih materija u vodi (kalcijum, magnezijum, natrijum...), koja omogućava čišćenje sluznica i povećava njihovu otpornost.

Ipak, u savremeno doba moćna farmaceutska industrija je raširila upotrebu kapi za nos. To su vazokonstriktori (sužavaju krvne sudove), deluju brzo i efikasno na simptome, ali ne deluju na uzrok, niti jačaju prirodnu odbrambenu funkciju nosnih sluznica. Najveći problem je što posle upotrebe od nekoliko dana sa kapima za nos se mora prestati, jer mogu izazvati suprotan efekat osećaj stalno zapušenog nosa.

Olintaši i Nafazolaši

Upotrebom kapi za nos duže od 3 do 5 dana može doći do stvaranja navike. Naime, usled iritacije i otoka sluznice nosa stvara se osećaj da je nos stalno zapušen. Tako, ljudi ulaze u začarani krug, stalno misleći da im treba još i još kapi za nos, jer je nos stalno zapušen. Tako se stvara svojevrsna "zavisnost". Na ovaj način nastaju tzv. Olintaši (zavisnici od Olinta) i Nafazolaši (zavisnici od Nafazola), koji ne mogu da zamisle dan bez upotrebe kapi za nos.

Ljudi traže razne načine kako da prevaziđu ovaj problem. Neki probaju sa upotrebom kapi ili spreja na bazi morske vode, koja održava vlažnost sluznica nosa, ali ne može da otpuši nos. Neki pokušaju sa dečjim dozama spreja za nos, ili da primenjuju kapi samo u jednu nozdrvu, i da tako smanje upotrebu kapi za nos i konačno se odviknu.

Iz uputstva za Olynth sprej: "Dugotrajna ili česta upotreba Olynth spreja za nos, rastvora kod kijavice mogu dovesti do nadražaja (pečenje ili suvoće nosne sluzokože) i pojačanog otoka sluznice, koji se usled povećane upotrebe leka pogoršavaju (rhinitis medicamentosa) ili medinkamentozni rinitis. Ovaj efekat može nastupiti već i posle petodnevne terapije, te nakon produžavanja primene može da izazove trajno oštećenje sluzokože sa formiranjem krasta (rhinitis sicca).

prirodni lek

Opcije: morska voda, propolis, srebrna voda, aromaterapija...

Već pomenuti sprejevi na bazi morske vode služe za ćišćenje nosne sluznice i hidriranje. Ako im se dodaju antiseptici, imunostimularoti, postaju efikasniji u borbi sa virusima i bakterijama. Sprejevi na bazi morske vode mogu biti sa raznim dodacima: cink (za povećanje imunog odgovora na sluznici), mentol, eukaliptus (da se lakše prodiše), aloja (da hidrira sluznicu), pantenol (da neguje i regeneriše sluznicu), žalfija (da spreči infekcije)...

Propolis se takodje koristi u sprejevima za nos, zbog svog antivirusnog i antibakterijskog efekta.  Srebrna voda, jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika i antivirotika, takođe je našla svoju primenu na nosnoj sluznici, radi sprečavanja upala. Često se kombinuje i sa etarskim uljima (aromaterapija), koja pokazuju antiseptična svojstva radi još boljeg učinka.

Inhaliranje -najefikasnije kod upale sinusa

Curenje nosa se dešava i usled pražnjenja sekreta iz sinusa. U slučaju upale u sinusima, najdelotvorniji način za pročišćavanje sinusa je inhaliranje. Inhaliranjem vodenom parom sa etarskim uljima, koji imaju antiseptična svojstva dezinfikuju se disajni putevi i sinusne šupljine, te izbacuje sekret iz sinusa. Etarska ulja ruzmarina, eukaliptusa, bora, nane, timijana, kao i kamfor i mentol su najčešći sastojci kapi i masti za inhalaciju. Inhalaciju mnogi ne vole da sprovode, ali je ona vrlo delotvorna.

Aromaterapija poprima sve veću popularnost, upravo zbog efekata koje etarska ulja izazivaju na naša čula. Etarska ulja su koncentrovani "biljni antibiotici", lako isparavaju kada se zagreju, a sa vodenom parom prodiru u nosne šupljine i sinuse te dovode do izbacivanja sekreta i dezinfekcije. Inhaliranje etarskim uljima se koristi kod prehlade, kijavice, upale sinusa... Nekada se i masti sa ovim etarskim uljima utrljavaju u grudni koš, da se omogući lakše iskašljavanje, izbacivanje sekreta posle prehlade ili gripa.

Kapima za nos ćete brzo otpušiti nos i naizgled rešiti problem, ali nećete uraditi ništa na čišćenju sluznice od virusa, na povećanju imunog odgovora sluznice, a ako ih koristite predugo napravićete suprotan efekat i imati osećaj da je nos stalno zapušen. Zato oprezno sa kapima za nos, lučenjem sluzi (curenjem nosa) organizam izbacuje viruse iz organizma, vas to nervira i hoćete da što pre prestane, te stavljate kapi za nos, a na tome vam vaš imuni sistem nije zahvalan, samo mu otežavate posao.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupire

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?