| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 27.08.2011 00:08:36

Nadutost (foto: Ambro / FreeDigitalPhotos.net)Mnogi od nas su iskusili neprijatan osećaj nadutosti. Verovatno već znate kakav je to osećaj kad vam stomak odjednom naraste, a vi se osećate teško, napeto i ponekad očajno. Često se javlja i bol u stomaku. Nadutost je posebno neprijatna jer vas sprečava u uobičajenim socijalnim kontaktima, a zbog nadutosti možete imati problema i sa oblačenjem. Koji su to bezbedni načini za eliminaciju nadutosti, doznajte u nastavku.


Postoje načini da se spreči i zaustavi svakodnevno stvaranje gasova i osećaj punoće i nadutosti u stomaku. Svi znamo da neke vrste hrane jače utiču na pojavu gasova. Osećaj nadutosti nastaje kada se gasovi nakupe u donjem delu crevnih puteva.

Smatra se da je 20% ovog gasa od udahnutog vazduha, a 80% od hrane koju jedemo. Tih 80% nastaje razgradnjom nesvarene hrane pod dejstvom bakterjia u crevima. Takođe, gasovi nastaju kada jedemo nesvarljive ugljene hidrate - škrob, biljna vlakna i celulozu, jer za neke od njih nemamo enzime koji ih vare.

Gazirana pića, veštački zaslađivači, kupus, karfiol, pasulj i druge mahunarke, proizvodi od žitarica i drugo može dovesti do nadutosti. Organizam nema enzima za varenje ove hrane, pa lako nastaju gasovi u crevima. A gazirana pića i sama sadrže gas, koji se može nakupiti u crevima. Netolerancija na laktozu - mlečni šećer može biti još jedan od uzroka nadutosti.

prirodni lek

____________________

Bezbedni načini za eliminaciju nadutosti

Ako uporno ne možete da se izborite sa nadutim stomakom, probajte sledeće lekovite biljke i medicinski ugalj:

- Gorke trave za stimulaciju varenja - hajdučka trava, lincura, pelin i druge gorke trave ili, jednostavnije, čašica pelinkovca ili kašikica švedenbitera pre jela stimulisaće stvaranje enzima koji vare hranu.

- Karminativne biljke - nana, kamilica, komorač, đumbir, matičnjak i druge biljke koje utiču na smanjenje grčeva i relaksaciju mišića creva. Blagi čaj od nane će uvek smanjiti osećaj težine posle jela.

- Medicinski ugalj ili aktivni ugalj usvajaju na svoju površinu bakterijske toksine, gasove i time regulišu crevnu floru, ukoliko dođe do prenamnožavanja nekih bakterija crevne flore.

Mlečni proizvodi sa laktozom mogu dovesti do gasova kod osoba koje imaju intoleranciju na laktozu. Veštački zaslađivač sorbitol takođe može dovesti do nadutosti.  Generalno, jedite sporije, smanjite gazirana pića, temeljno žvačite i redovno se hranite - sve to će doprineti smanjenju nadutosti. Jogurt se veoma preporučuje ako imate problema sa varenjem, omogućava poboljšanje crevne flore. Zato u svoje obroke obavezno ubacite jogurt.

Ustaljena je zabluda da ćete se osećati više naduto ako pijete više vode. Voda je neophodna za regulaciju probave i sprečavanje zatvora pa je neophodno unositi dovoljno tečnosti za regulaciju probave, što može imati uticaj i na nadutost. Jedite zatvorenih usta - tako ćete progutati manje vazduha. Nemojte piti sa slavine, već polako iz čaše. Jedite manje zalogaje da biste smanjili količinu vazduha koja se proguta. Neki lekovi mogu dovesti do zatvora i nadutosti: antidepresivi, antihistaminici, preparati gvožđa... Žene tokom ciklusa su obično nadute, usled zadržavanja tečnosti pod dejstvom hormona.

Ako i pored promena u ishrani i upotrebe lekovitog bija nadutost ne prestaje, otiđite kod lekara na pregled.

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupire

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?