| Korisne stranice | Donirajte | Kontakt | O nama | Naslovnica
Antropologija Biologija Okoliš Prehrana Zdravlje i medicina Intervjui Akcije

Datum objave: 06.02.2012 22:02:00

Zobeni kolačići (foto: FreeDigitalPhotos)Ovas (zob) i proizvodi od ovsa su promovisani u „super hranu" na osnovu istraživanja koja kažu da beta-glukani snižavaju holesterol i sprečavaju razvoj srčanih oboljenja. Beta-glukani su vlakna rastvorna u vodi, kojih u ovsu ima oko 3-5 %. Preporučeni unos beta-glukana je oko 3 grama dnevno, što znači da treba da unesete oko 90 grama ovsa svaki dan u cilju regulacije holesterola.


prirodni lekPopularnost ovsa, ovsenih pahuljica, keksa od ovsa, ovsenog brašna i drugih proizvoda od ovsa stalno raste. Posebno posle januara 1997. kada je američka Agencija za hranu i lekove odobrila da ovakvi proizvodi mogu nositi natpis da proizvodi od ovsa mogu smanjiti rizik za srčana oboljenja, uz ishranu sa smanjenim unosom masti.

Dakle, evo nekoliko razloga zbog kojih treba ovsene pahuljice, ovsene kekse i ostale navedene proizvode da uvrstite u svoju ishranu:

Za zdravo srce i krvne sudove

Ovsene pahuljice su značajan izvor dijetnih vlakana, i rastvornih i nerastvornih u vodi. Jedna od komponenti koje sadrži ovas jesu beta-glukani, koji snižavaju holesterol. Tačan način delovanja beta-glukana se ne zna, ali se pretpostavlja da ova rastvorljiva vlakna kada dospeju u donje delove creva, stvaraju gel koji vezuje u sebe neke žučne kiseline, potrebne za usvajanje masti u crevima. Na taj način, manje holesterola se usvoji u krvotok na nivou creva. Tako se loš holesterol LDL, smanjuje bez uticaja na dobar HDL holesterol.

Sem toga ovas je i jedan od najbojlih izvora tokotrienola, jedne od podvrsta vitamina E. Ustanovljeno je da tokotrienoli smanjuju stvaranje holesterola u jetri i tako dodatno utiču na smanjenje holesterola.

Dakle, jedite ovsene pahuljice ili druge proizvoda od ovsa svaki dan i imaćete zdravo srce i krvne sudove.

Za regulaciju šećera u krvi

Ako jedete proizvode od ovsa neće naglo doći do povećanja nivoa šećera u krvi, kao kad jedete proizvode od belog pšeničnog brašna koji su dominantni u našoj ishrani. Kada se šećer sporije oslobađa u krv, nije potrebno da organizam naglo oslobodi insulin iz pankreasa.

Zob (Avena sativa, foto: Dreamstime)

Da podsetimo, insulin je neophodan da uvede šećer u ćelije. Kontrola šećera u krvi je vrlo bitna da bi se smanjile komplikacije dijabetesa. Obroci od ovsa utiču na sporije povećanje nivoa šećera u krvi i usporavaju njegov pad na vrednosti pre obroka.

Za sprečavanje malignih promena

Ovas, kao i druge žitarice i povrće, sadrži mnoge komponente koje smanjuju rizik za nastanak kancera. Lignani iz ovsa, koji maju fitoestrogeno dejstvo, su dovedeni u vezu sa smanjenjem rizika za rak dojke. Iako je većina istraživanja bila usmerena na rak dojke, slični efekti se postižu i kod drugih hormon-zavisnih tumora (endometrijum, jajnici, prostata). Studije su pokazale da žene koje unose više dijetnih vlakana imaju manje cirkulišućeg estrogena, koji je faktor rizika za rak dojke. Pretpostavlja se i da vlakna iz ovsa smanjuju koncentraciju karcinogena u crevima.

Za krvni pritisak

Dnevna doza ovsenih pahuljica snižava krvni pritisak i smanjuje potrebu za anti-hipertenzivnim lekovima. Smatra se da svaki treći odrasli stanovnik ima povećan pritisak. Simptoma obično nema, dok ne dođe do komplikacija na srcu ili krvnim sudovima.

Za regulaciju probave

Zbog visokog sadržaja vlakana, ovas je dobar i za regulaciju peristaltike i pražnjenja creva. Nerastvorna vlakna sadržana u ovsu, služe kao sunđer koji usvaja vodu, bubri i postaje nekoliko puta teži u odnosu na težinu samih vlakana. Tako dolazi do povećanja crevnog sadržaja i stimulacije pasaže creva i pražnjenja, tj. do sprečavanja zatvora.

Za kontrolu težine

Kako se vlakna rastvorljiva u vodi vare, dovode do formiranja gela koji povećava viskoznost crevnog sadržaja. Tako se usporava pražnjenje želuca pa ćete se duže osećati siti, manje ćete jesti i lakše kontrolisati težinu. Istraživanja kažu da su deca koja su koristila ovas u ishrani imala 50% manje šanse da kasnije tokom života budu gojazna, u odnosu na decu koja nisu jela ovas.

Za opšte zdravlje i dugovečnost

Ovas ima veću koncentraciju dobro balansiranih proteina nego druge žitarice. Sadrži i fitohemikalije (biljne hemikalije) koje imaju zaštitno dejstvo, te sprečavaju nastanak hroničnih oboljenja kao što je rak. Imaju dobro izbalansirane esencijalne masne kiseline, koje obezbeđuju dugovečnost. Njihov aminokiselinski sastav je najbolji u odnosu na druge žitarice. Ovas sadrži i vitamin B1, B5, folnu kiselinu, biotin, vitamin E, kao i cink, magnezijum, bakar, gvožđe, mangan. Beta-glukani su dokazani kao imunostimulatori, koji ubrzavaju oporavak od infekcija.

Zbog svih ovih razloga, ubacite ovsene pahuljice u svoj meni još danas!

 

Naslovna fotografija: Robert Cochrane / FreeDigitalPhotos.net

Stranica prilagodena ispisu Pošalji članak prijatelju
comments powered by Disqus

Poveznice

Kalendar događanja

Pročitajte i...

Rad s laboratorijskim životinjama se neće moći tako skoro zamijeniti nekom drugom metodom
intervju s dr. sc. Sofiom Anom Blažević

Vrijednost herbarijskih zbirki je neprocjenjiva
intervju s doc. dr. sc. Sandrom Bogdanovićem

Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane!
intervju s dr. sc. Lucijom Tomljenović

Obrazovanje za okoliš uključit ćemo u program građanskog odgoja
intervju s dr. sc. Mirelom Holy

Senzacionalistički članci šire neopravdane strahove među ljudima
intervju s prof. dr. sc. Franjom Plavšićem

Može li znanje ponovno postati „in“?
intervju s Biserkom Volić, prof.biologije

Biologiji ne bi pomogla ni tri kamiona “Viagre”
intervju s doc. dr. sc. Zoranom Tadićem

S učenjem čitanja dobro je započeti i prije školske dobi
intervju s mag. psych. Igorom Mikloušićem

Znanost je u Hrvatskoj zadnja rupa na svirali
intervju s doc. dr. sc. Igorom Bajšanskim

Dok se na Zapadu objeručke prihvaćaju, Hrvatska obrazovanim ljudima nudi prekvalifikaciju u pastire i konobare
intervju s Jadrankom Šepić, dipl. ing.

Entuzijazam pravog istraživača ne može se dotući
intervju sa Snježanom Ramić, dipl.ing.biol.

Više može napraviti onaj koji ne zna a hoće, nego onaj koji zna a neće
intervju s Vladom Prskalom, prof. fizike

Lošinjski rezervat za dupine - od našeg najvećeg uspjeha do najvećeg razočaranja
intervju s Draškom Holcerom, dipl.ing. biologije-ekologije

Vrlo je upitno koliko Hrvatska može doprinijeti globalnom znanju
intervju Marko Košiček dipl. ing.

Reciklirano imanje moja je ljubav i moja baterija -
intervju s dr. sc. Draženom Šimlešom

Hrvatska je pravi mali raj za paleontologe -
intervju s prof. dr. sc. Jasenkom Sremac

Tko zapravo odgaja našu djecu i mlade? -
intervju s dr. sc. Dejanom Bouillet

Niti jedna od velikih zvijeri nije opasna za čovjeka -
intervju s Magdom Sindičić, dr.vet.med.

"Siguran sam da nikada nećemo izumiti jedinstven lijek za sve tumore" -
intervju s prof. dr. sc. Ivanom Đikićem

Tražilica

Kolumne

Portal podupire

Oglašavanje

Prijava

Korisničko ime:

Lozinka:

Zapamti me



Registriraj se!

Izgubili ste lozinku?